 Dok
svet traga za novim načinima za proizvodnju
energije bez korišćenja fosilnih goriva – raste
i interes za solarnu energiju. Jedna od
institucija koje se intenzivno bave
eksperimentima u cilju efikasnijeg korišćenja
solarne energije je i Nacionalna laboratorija Sandia,
u Alburkerkiju u Nju Meksiku.
Mnogi vezuju solarnu energiju za jednostavne
solarne panele za zagrevanje vode i za
korišćenje takozvanih fotovoltičnih ćelijaza
proizvodnju malih količina električne energije
za potrebe domaćinstava. Medjutim, u
laboratoriji Sandia istraživači se bave velikim
projektima koji bi mogli da zamene elektrane na
ugalj i prirodni gas.
Jedna od tehnologija koje najviše obećavaju
je takozvani parabolični solarni kolektor, koji
usmerava solarnu energiju u cilju zagrevanja
gasa. To je jednostavan uredjaj koji je pre
gotovo 200 godina izumeo škotski pronalazač
Robert Sterling. Kompanija pod nazivom «»
sada razvija parabolični kolektor zajedno sa
istraživačima laboratorije Sandia. Njen
predsednik Brus Ozborn objašnjava kako taj
uredjaj funkcioniše.
«Kada zagrevate gas on pokreće zamajac koji
zatim pokreće generator za proizvodnju
električne energije. Prema tome Sterlingov
uredjaj je vrlo jednostavna i efikasna je
naprava koja pretvara toplotnu u električnu
energiju.»
Toplota koja pokreće uredjaj potiče od
ogledala koja usmeravaju sunčeve zrake na jednu
tačku. Sistem ogledala kontrolišu kompjuteri
koji prate kretanje sunca tokom dana. Ozborn se
nada da će ova tehnologija jednog dana smanjiti
korišćenje fosilnih goriva, poput uglja, od
kojeg se danas dobija oko polovina električne
struje u SAD.
«Mislim da će se, kako budu rasle potrebe za
energijom povećavati i udeo solarne energije kao
energetskog izvora.»
Ozbornova kompanija već ima dve elektrane na
solarnu energiju na jugozapadu SAD.
«To su veliki objekti koji proizvode oko
četiri milijarde kilovat-časova što smanjuje
emisije gasova staklene bašte za oko četiri
miliona tona,» kaže Ozborn.
Drugi uredjaj na kojem rade istraživači
Laboratorije Sandia je specijalno zakrivljeno
ogledalo putem kojeg se solarna energija koristi
za zagrevanje ulja. Menadžer ovog projekta Tim
Mos objašnjava,
«Ulje se zagreva do maksimalne temperature od
oko 400 stepeni Celzijusa. Ono se zatim koristi
da putem mreže cevi zagreva vodu koja se
pretvara u paru i zatim koristi za pokretanje
klasičnih parnih turbina za proizvodnju
električne energije.»
 Istraživači
su otkrili da mogu da poboljšaju efikasnost ovog
uredjaja time što će pažljivo uskladiti položaj
ogledala kako bi se što više toplote usmerilo ka
cevima sa uljem. Povećana efikasnost solarnih
uredjaja doprinosi da oni uspešno konkurišu
tradicionalnim energetskim izvorima. Tim Mos
smatra da ovaj uredjaj ima jednu važnu prednost
u odnosu na Sterlingovu napravu.
«Pošto koristimo ulje, dakle tečnost, možemo
da sačuvamo toplotu te tečnosti preko noći tako
da možemo da proizvodimo struju i kada sunce ne
sija.»
Mada se ove tehnologije već koriste u nekim
delovima sveta istraživači se nadaju da će
njihovo usavršavanje doprineti još većoj
upotrebi solarne, dakle čiste, energije u
budućnosti.
Izvor: glas amerike
|
